Po čemu je poznata turska hrana?

Afiyet Olsun! – Prijatno!

Na samom želim da napomenem da me je Turska oduševila ne samo bogatim sadržajem koji pruža, već i hranom koja je fenomenalna! Takođe, nije loše pomenuti da je Turska jedna od retkih zemalja na svetu koja proizvodnjom hrane zadovoljava sve svoje potrebe i plus izvozi.

Iako turska nacionalna kuhinja vodi poreklo iz azijskih stepa, odakle su Turci kao nomadski narod potekli, osvajanjima i širenjem u osmanlijskom periodu u nju su prodrli i neki običaji iz persijske, arapske, balkanske i grčke kuhinje, na primer „džadžiki salata“.

Ipak, s obzirom da turska kuhinja važi za jednu od najpoznatijih kuhinja sveta, mnogi osvojeni narodi (pa i mi), vremenom su usvojili jela ove kuhinje kao svoja i malo korigovali recepte. Tako su ćevapi, ražnjići, jogurt, kajmak, burek, turšija, a onda i pite i kore za pite, sarmice od vinove loze (yaprak sarma, u varijanti bez mesa- arapski izum), musaka, đuveč, pilav i sutlijaš samo neka od jela koja smo preuzeli od Turaka. Slična jela možete probati i u Grčkoj ili Bugarskoj, zemljama koje su kao i mi bile pod turskom vlašću oko 500 godina.

Turska kuhinja: šta Turci najčešće jedu?

Osnovu turske kuhinje čine jagnjeće (kuzu) i pileće (tavuk) meso i obilje mlečnih proizvoda: gusti jogurt koji se jede kašikom, ajran – vrsta retke, bezmasne, slane vodene surutke od mleka, slične razređenom jogurtu i kozji ili kravlji, beli sir sličan našem (peynir), u najrazličitijim varijantama, ponekad uz dodatak začinskog bilja, najčešće nane.

Meso se priprema na različite načine, međutim najčešće ćete imati priliku da ga probate kao doner ili doner kebab. Osim donera, tu su i šiš kepab, tj. ražnjić, orman kebap, ali i pirzola (šnicla) i kofte (ćufte), a Turci kao prilog jelu uglavnom dodaju pirinač.

U jugoistočnoj Turskoj priprema se jelo koje se naziva lahmacun (lahmadžun). Postoji i slično jelo po imenu pejmadžun, koje se pravi od mešavine sira i peršuna.

Osim mesa i mlečnih prozvoda, treći sastojak turske, u početku nomadske kuhinje, čine žitarice i testo (durum), od kojih se pravi simit (đevrek sa susamom), kore za pite i burek koji može biti najrazličitijih oblika i debljine, gozleme (tanko testo koje je punjeno izmrvljenim belim sirom, peršunom, spanaćem), mantije (turske raviole, za koje Turci tvrde da su starije od italijanskih, iz vremena kad ih je Marko Polo doneo iz Kine). U tipičnu tursku kuhinju spada i „turska pizza“ ili pide. Na obalama Sredozemnog mora veoma su zastupljeni riba i plodovi mora.

Na četvrtom mestu, tursku kuhinju čini povrće, sa patlidžanom, paprikom i mahunarkama na najistaknutijem mestu. Mnogi Turci će tvrditi da u okviru njihove kuhinje postoji bar 40 načina da se spremi patlidžan.

Zanimljivo je i to da, slično kao i mi, i Turci vole da uživaju u hrani i isprobavaju raznovrsne specijalitete. Svaki obrok počinje supom, tačnije čorbom, od kojih su na meniju najčešće čorba od sočiva, jogurt čorba sa nanom, čorba od pirinča, riblja čorba i čorba od povrća. Ukoliko želite da probate tursku kuhinju, predlažem da posetite Tursku i uživate u njihovim specijalitetima, ali i u obilascima grada koji nudi toliko toga.

Continue Reading